Kriva zaboravljanja i kako da je pobediš

Uveče naučiš dvadeset novih reči, ujutru pamtiš petnaest, a posle nedelju dana ostalo ih je pet. Slika je poznata, a zaključak je obično jedan: „imam lošu memoriju“. U stvari memorija radi tačno onako kako treba, a ono što se dešava opisano je još u XIX veku. Zove se kriva zaboravljanja i ima jednu korisnu osobinu: može da se izravna.

Šta je uradio Ebinghaus

Osamdesetih godina XIX veka nemački psiholog Herman Ebinghaus izveo je eksperiment na sebi. Smislio je nekoliko hiljada besmislenih slogova poput ZOF, KEB ili DAX, namerno besmislenih da ništa ne bi podsticalo asocijacije. Učio je nizove takvih slogova dok ih ne bi izgovorio bez greške, a zatim, posle različitih pauza, ponovo učio isti niz i merio koliko mu je za to trebalo.

Nije merio „koliko pamtim“, nego „koliko sam uštedeo“: ako je niz prvi put učio deset minuta, a drugi put pet, polovina posla je sačuvana. Rezultate je objavio 1885. godine u knjizi „O pamćenju“. Evo njegovih brojki:

Godine 2015. holandski istraživači Mure i Dros ponovili su eksperiment istom metodom i dobili praktično istu krivu. Dakle, to nije istorijska anegdota, nego rezultat koji se može ponoviti.

Kako čitati krivu

Glavno u tabeli nisu procenti, nego oblik. Kriva strmo pada u prvim satima, a zatim se skoro izravnava. Za prvi sat ode više od polovine, tokom sledećeg dana još malo, a između šestog i trideset prvog dana razlika je svega četiri poena. Ono što je preživelo nedelju dana, ostaje već dugo.

Odatle dva zaključka za sve koji uče reči.

• Najopasnije vreme je prvi dan. Ako između prvog susreta s rečju i sledećeg prođe više od jednog dana, gotovo sigurno je učiš iznova, a ne ponavljaš.
• Trud prve večeri skoro da nije važan. Možeš reč da prepišeš deset puta i izgovoriš naglas dvadeset, ali bez vraćanja na nju sutradan rezultat će biti otprilike isti kao posle jednog susreta.

O tome da se „70% zaboravi za jedan dan“

Ta brojka luta po člancima i kursevima i zaista potiče iz Ebinghausovih podataka. Ali on je učio besmislene slogove. Reč živog jezika, sa značenjem, zvukom i primerom u kontekstu, zaboravlja se primetno sporije, jer ima za šta da se zakači. Oblik krive je isti, menja se samo strmina. Dakle, nema razloga za paniku, ali ima razloga za ponavljanje.

Šta izravnava krivu

Ebinghaus je imao i drugo zapažanje, koje se ređe pominje. Posle svakog ponovnog učenja kriva je padala sporije. Reč koje si se setio posle jednog dana, posle nedelju dana ćeš zaboraviti već znatno manje. Setio si se posle nedelju dana, sledeći pad se rasteže na mesec. Svako uspešno prisećanje čini krivu blažom.

Reč „uspešno“ je ovde važna. Pročitati ponovo spisak reči s prevodima nije ponavljanje, nego ponovni susret: mozak prepoznaje reč, štiklira „poznato“ i ništa nije morao da se seti. Krivu izravnava upravo trenutak kada vidiš reč, prevod je pokriven, a ti moraš da je izvučeš iz pamćenja. Više o toj razlici u članku prisećanje ili ponovno čitanje.

Postoji i finesa s trenutkom ponavljanja. Ponoviti pet minuta posle učenja skoro je beskorisno: reč još nije stigla da ispadne i mozak nije morao da se napregne. Ponoviti posle mesec dana je kasno: reč je sasvim ispala i učiš je od nule. Najbolje radi ponavljanje u tački u kojoj je reč skoro zaboravljena, ali se još može izvući. Baš tu prisećanje ide teško i baš zato se najjače učvršćuje.

Praktičan raspored

Kad se sve sabere, dobija se raspored koji odavno koriste i škole jezika i aplikacije:

To je orijentir, a ne zakon. Reč reluctant, koju si sreo u upečatljivoj sceni serije, izdržaće duže nego nevertheless sa suvog spiska. Znači da i intervali treba da im budu različiti. Ručno to ne može da se isprati, pa se zato takvi rasporedi u čistom obliku retko koriste. U praksi se interval podešava za svaku reč posebno: setio si se lako, sledeće prikazivanje se pomera dalje; nisi se setio, reč se vraća u najbliži red. Kako taj mehanizam radi objasnili smo u članku o razmaknutom ponavljanju.

Šta još usporava zaboravljanje

Ponavljanje je glavna poluga, ali ne i jedina. Kriva smislenih reči blaža je od krive Ebinghausovih slogova, i to može svesno da se iskoristi.

• Kontekst umesto gole reči. Reluctant samo po sebi je niz slova. He was reluctant to admit it već je situacija koju možeš da zamisliš. Reč vezana za frazu zaboravlja se sporije, jer ima više ulaznih tačaka.
• Više kanala. Reč koju si pročitao, čuo i video na slici čuva se na tri mesta, a ne na jednom. Teže je ispasti iz sva tri odjednom.
• San između ponavljanja. Upravo u snu mozak prebacuje sveže u dugoročno pamćenje. Dva ponavljanja iste večeri daju manje nego jedno uveče i jedno ujutru.
• Male porcije. Pedeset reči za jedno veče po Ebinghausovoj krivoj do jutra će postati petnaest. Deset reči, ali s ponavljanjem sutradan, daće više.

Kako to radi u VibeLing-u

Sve opisano gore može da se vodi ručno u svesci s datumima. Ali je lakše kad za raspored brine aplikacija. U VibeLing-u svaka reč se čuva ne gola, nego s prevodom, transkripcijom, izgovorom, slikom i primerima, dakle odmah s više oslonaca o kojima je bilo reči gore.

Dalje aplikacija sama računa kada reč treba ponovo prikazati. Režim „Pamćenje“ je poštena provera prisećanja: vidiš reč, prevod je sakriven, i pritisneš „Znam“ ili „Ne znam“. Ako znaš, sledeće prikazivanje se pomera dalje; ako ne, reč se vraća u najbliži red. Ostali režimi, u kojima biraš prevod, slažeš reč od slova ili je ubacuješ u rečenicu, treniraju isto to s različitih strana.

Dnevni red je pri tome konačan. Aplikacija te ne tera da ponavljaš sve redom, nego prikazuje samo one reči koje su po krivoj upravo stigle do opasne tačke. Obično je to deset do dvadeset minuta dnevno, i to je dovoljno da kriva prestane da radi protiv tebe.

Ukratko

Zaboravljanje nije kvar memorije, nego njen normalan režim. Najviše se gubi u prvom danu, a svako uspešno prisećanje čini sledeći pad sporijim. Znači, nije važno koliko si puta ponovio reč prve večeri, nego da li si joj se vratio sutradan, pa posle nekoliko dana i posle nedelju dana. Ako želiš da za raspored brine neko drugi, probaj da treniraš reči u VibeLing-u: aplikacija prikazuje reč tačno onda kad samo što nije ispala, a ti samo odgovaraš „znam“ ili „ne znam“.