Prvih 100 reči koje vredi naučiti
Skoro svako ko počinje jezik od nule već u prvoj nedelji skine listu „1000 najčešćih reči" — i zatvori je sutradan. Lista je tačna, ali na početku se s njom ne može raditi: to su stotine reči bez ikakve veze među sobom, i nijedna ne pomaže da kažeš nešto celo.
Prva stotina je drugačije sklopljena. To nije vrh liste učestalosti, nego radni skup za prve stvarne situacije: pozdraviti se, zamoliti za nešto, pitati za put, priznati da nisi razumeo. Ispod je kako se ta stotina sastavlja i zašto baš tako.
Zašto je lista učestalosti loš početak
Ako uzmeš prvih sto engleskih reči po učestalosti, dobiješ otprilike ovo: the, of, and, to, a, in, that, is, was, it. To su funkcijske reči. One zaista pokrivaju ogroman deo svakog teksta, ali s njima nemaš šta da kažeš: probaj da sastaviš smislenu rečenicu od „the", „of" i „that".
Postoji i drugi problem. Funkcijske reči je gotovo nemoguće naučiti pojedinačno, na karticama — „of" nema jedan prevod koji zapamtiš pa ga posle ubacuješ. One se usvajaju unutar gotovih fraza, a ne u listi. Zato se prva stotina sklapa po zadacima, a ne po učestalosti: šta čovek mora da ume da kaže u prvim danima.
Kako se dele prvih 100 reči
Radna stotina ima devet grupa. Odnosi su važniji od konkretnih reči: treba mnogo glagola i svakodnevnih imenica, a vrlo malo lepih prideva.
| Grupa | Koliko | Primeri |
|---|---|---|
| Učtivost i kontakt | 10 | hello, goodbye, please, thank you, sorry, excuse me, yes, no, okay, help |
| Nosivi glagoli | 15 | be, have, want, need, can, go, come, do, make, know, understand, say, give, take, see |
| Upitne reči i pokazivači | 10 | what, where, when, who, why, how, this, that, here, there |
| Svakodnevne imenice | 15 | water, food, money, time, day, name, place, phone, home, work, room, ticket, price, street, toilet |
| Pridevi u parovima | 10 | good, bad, big, small, hot, cold, cheap, expensive, near, far |
| Brojevi | 10 | one, two, three, four, five, six, seven, eight, nine, ten |
| Vreme i učestalost | 10 | now, today, tomorrow, yesterday, morning, evening, always, never, sometimes, later |
| Vezivne reči | 10 | and, but, or, with, without, for, in, on, at, not |
| Tvojih deset | 10 | tvoje zanimanje, tvoj grad, tvoj hobi, hrana koju jedeš — ono što govoriš o sebi |
Razlika u odnosu na vrh liste učestalosti vidi se odmah. Ovde skoro svaka reč može odmah da uđe u rečenicu i da ispadne nešto što ljudi stvarno govore.
Više glagola nego što deluje potrebno
Petnaest glagola na sto reči je mnogo, i to je namerno. Imenica bez glagola ostaje naziv: „water" nije molba, nego reč. S glagolom nastaje iskaz: „I need water".
Početnici obično naginju skup na drugu stranu: nauče desetine imenica pa onda ćute, jer nemaju čime da ih povežu. Petnaest osnovnih glagola pokriva skoro sve što treba reći u prvom mesecu, a imenicu koja fali pokažeš prstom ili je potražiš na telefonu usred razgovora.
Uči obrasce rečenica, a ne pojedinačne reči
Izolovana reč ne ostaje u glavi: nema ni situaciju ni susede. Zato se prva stotina odmah sklapa u kratke obrasce u kojima se menja jedna jedina reč.
I need water. — Treba mi voda.
Where is the bus stop? — Gde je autobuska stanica?
How much is it? — Koliko košta?
I don't understand. Can you repeat, please? — Ne razumem. Možete li da ponovite?
Can you help me? — Možete li da mi pomognete?
U svaki obrazac ubacuješ novu reč sa liste: I need money, I need help, where is the toilet, where is the ticket office. Jedna konstrukcija daje desetak gotovih rečenica, a funkcijske reči ulaze zajedno s njom — upravo na jedini način na koji se mogu naučiti.
Tvojih deset vredi više od tuđih
Poslednjih deset reči ne uzima se iz gotovog skupa. To su tvoje reči: čime se baviš, odakle si, šta radiš uveče, šta jedeš a šta ne. Prva stotina programera i prva stotina medicinske sestre razilaze se tačno na tih deset reči.
Razlog je što su prvi razgovori na bilo kom jeziku skoro uvek o tebi: ko si, odakle si, šta radiš. Ako tih reči nema, razgovor pukne na drugom pitanju, čak i kad ostalih devedeset znaš napamet. Više o tome ima u tekstu o tome zašto su lične kolekcije reči bolje od gotovih lista.
Koliko to zaista traje
Sto reči nije posao za vikend. Realno: dve do tri nedelje po deset-petnaest minuta dnevno, ako svaku reč ne samo pročitaš, nego je se nekoliko puta setiš bez podsetnika i bar jednom izgovoriš naglas.
Brže nema smisla. Reč koju si sreo jednom nestaje za nekoliko dana; da bi ostala, moraš joj se vratiti posle jednog dana, pa posle tri, pa posle nedelju dana. Na sto reči taj raspored se još može voditi ručno — na nekoliko stotina više ne može.
Taj deo je zgodno prepustiti aplikaciji. U VibeLing-u se reč dodaje u jednom redu, aplikacija dopiše prevod, primer i izgovor, a zatim je vrati baš onda kad počne da bledi. Sopstvene reči nemaju ograničenje, a tvojih deset su upravo onaj deo zbog kog lični rečnik i postoji.
Šta posle stotine
Posle prvih sto reči skup se ne širi na sve strane, nego prema tvojim situacijama. Onome ko putuje trebaju prevoz i hrana; onome ko se zaposlio — zadaci i sastanci. Univerzalna druga lista ne postoji, i sledećih sto reči ne mora da dolazi iz istog vrha učestalosti.
Liste učestalosti, s druge strane, od ovog trenutka postaju korisne: konačno imaš kostur na koji ima šta da se zakači. Ako te zanima koliko te rang-liste stvarno daju, pogledaj analizu o 1000 najčešćih engleskih reči.
Počni od devet grupa iznad, dodaj svojih deset i ponavljaj skup dve do tri nedelje. Sto reči nije tečan govor, ali je prvi trenutak kad možeš nešto da kažeš živom čoveku i da te razume, umesto da reči samo prepoznaješ u udžbeniku.
