Kako učiti engleske reči igrajući video igre

Za jedno veče uz igru pročitaćeš nekoliko hiljada reči: replike likova, opise predmeta, tekstove zadataka, savete na ekranima učitavanja. Uz to i interfejs, koji iste natpise ponavlja desetine puta u jednoj sesiji. Po količini čitanja to je otprilike jedno poglavlje knjige, samo što ovde ne dolazi želja da se stane na pola.

Igre stvarno funkcionišu kao izvor jezika, ali ne same od sebe. Ispod je šta zaista daju, koji žanrovi valjaju a koji su gotovo beskorisni, i šta raditi s rečima da ne ostanu zaključane u igri.

Zašto se reči iz igara pamte bolje nego iz serija

U igri jezik služi nečemu. Ako ne razumeš šta lik traži, nećeš naći mesto i nećeš proći dalje. Takva rečenica se obrađuje mnogo pažljivije od replike u seriji, koju možeš da preslušaš napola i svejedno razumeš po slici.

Druga razlika je što tempo određuješ ti. Prozor s dijalogom može da stoji dok ne pročitaš do kraja; opis predmeta ostaje na ekranu koliko ti treba; u pauzi niko ne beži. Film to ne ume, i baš zato je početniku teže da gleda serije na engleskom nego da igra.

Treće je ponavljanje. Za dvadeset sati u jednoj igri reči poput quest, inventory, upgrade, ammo, resources i abilities videćeš stotine puta. Toliko susreta u prirodnom kontekstu ne daje nijedan udžbenik.

Koje igre valjaju, a koje ne

Postoje dva kriterijuma: koliko jezika ima u igri i da li imaš vremena da razmisliš. Po njima se žanrovi dele prilično jasno.

Ako te je strah da nećeš ništa razumeti, postoji trik: uzmi igru koju si već prešao na srpskom. Radnju znaš, postupke predviđaš, a engleski tekst se čita gotovo bez rečnika jer smisao pogađaš po situaciji. To je isti princip kao kod razumljivog unosa: jezik se usvaja kad razumeš oko osamdeset odsto, a ne dvadeset.

Kako prebaciti igru na engleski

U Steamu: biblioteka → desni klik na igru → Svojstva → Opšte → Jezik. Kod nekih igara tu se menja samo interfejs, a glasovi stižu kao poseban paket — onda se zvuk podešava u opcijama same igre. Na konzolama jezik obično prati sistemski, a isto važi i za mobilne igre.

Razumno početno podešavanje: interfejs i tekst na engleskom, engleski glasovi, titlovi uključeni. Čuti i istovremeno videti frazu mnogo je korisnije nego samo jedno od toga — iz istog razloga zbog kog vredi gledati sa engleskim titlovima, a ne sa srpskim. Ako posle pola sata razumeš manje od polovine, uzmi jednostavniju igru umesto da se vratiš na srpski.

Kakav rečnik dobijaš iz igara

Ovde je važno ne zavaravati se. Igre daju tri vrlo različita sloja reči, i korisni su u vrlo različitoj meri.

Prvi: običan rečnik, onaj koji treba svuda. Njega ima mnogo, naročito u dijalozima i opisima:

Drugi: službene reči interfejsa. Save, load, settings, apply, restore defaults, skip, resume, difficulty, achievements. One koriste daleko izvan igara — isti skup vidiš u svakom programu i na svakom sajtu.

Treći: čisto igrački žargon: nerf, buff, grind, respawn, camping, loot, AoE. Van razgovora među igračima ne vredi ništa. Lepo je znati ga, ali ne zaslužuje mesto u rečniku uz prva dva sloja.

Glavna zamka: u igri razumem, van nje se ne setim

To je najčešći problem onih koji godinama uče jezik uz igre. Vidiš abandoned outpost po stoti put i razumeš odmah. Ali kad treba sam da kažeš „napuštena ispostava", reč ne dolazi. U igri uvek imaš oslonce: sliku, situaciju, poznatu reč na poznatom mestu na ekranu. Skloni ih i ispostavi se da je reč bila prepoznatljiva, ali nikada tvoja.

Leči se samo na jedan način: reč moraš bar jednom sam da prizoveš, bez pomoći, pa da je vidiš ponovo posle nekoliko dana. Baš zato treba spisak izvan igre. Sačuvaš shelter usred igranja, a uveče ili sutradan te aplikacija sama pita — i to ne kao tekst koji prepoznaješ, nego sa srpske strane, gde moraš da se setiš engleske varijante.

U VibeLingu to traje nekoliko sekundi: nađeš reč, vidiš prevod, transkripciju, izgovor i primer, i dodaš je kod sebe. Odatle ulazi u dnevni trening i vraća se po rasporedu razmaknutog ponavljanja dok se konačno ne slegne.

Plan za jedno veče igranja

Ne pokušavaj da prevodiš sve — prestaćeš da igraš, a igra će prestati da bude zanimljiva. Režim koji radi izgleda skromnije.

1. Igraš kao i obično. Nepoznate reči čiji je smisao jasan iz konteksta jednostavno propuštaš.
2. Pet do sedam reči po sesiji. Zaustavi se samo na onima koje ti smetaju da razumeš šta se dešava ili koje vidiš već ne prvi put. Više od sedam i veče postaje rad s rečnikom.
3. Sačuvaj odmah, razgledaj kasnije. Dovoljno je da reč jednim pokretom baciš na spisak; primere i izgovor gledaš posle igre.
4. Ponovi sutradan. Deset minuta treninga i jučerašnje reči prelaze iz „negde sam to video" u aktivni rečnik.
5. Vraćaš se u igru. Za dan-dva iste reči ti se opet pojave, ovog puta poznate. To je najprijatniji trenutak celog plana.

Sedam reči po veče i tri-četiri večeri nedeljno daju više od hiljadu reči godišnje, i to onih koje si stvarno sreo u živom tekstu.

Multiplejer: tu počinje govor

Sve dosad rečeno tiče se čitanja i slušanja. Govor igre takođe uče, ali samo kooperativne i uloge: rejdovi u MMO igrama, zajednička gradnja, kooperativna preživljavanja. Tamo se mora dogovarati — upozoriti, zamoliti, objasniti plan. Govor ispada jednostavan i funkcionalan: I'll go left, wait for me, we need more wood, can you cover me.

Prag ulaska je niži nego u konverzacijskom klubu: niko te ne ocenjuje, svi su zauzeti poslom, a greška u članu nikoga ne dira. Ako ti je strah da uključiš mikrofon, počni od tekstualnog četa — tamo imaš vremena da formulišeš.

Odakle da počneš danas

Izaberi igru s mnogo teksta, najbolje onu koju si već prešao. Prebaci je na engleski zajedno s titlovima. Uvedi naviku da staneš na pet do sedam reči po sesiji i da ih sklanjaš na jedno mesto, a ne u pamćenje.

Ostalo rešava ponavljanje van igre: sačuvane reči vredi uvežbavati u VibeLingu da se za nedelju dana ne rasprše zajedno sa snimljenom partijom. Igra daje susret s rečju, aplikacija — drugi, treći i peti.